Večera sa Bojanom Draganić



Bojana Draganić


1.      Vaše ime (Bojana) dobili ste u kom gradu, kog dana, koje davne godine?
Ime mi je dao ujak, u Nikšiću 17.10.1987.god.
2.      Maštali ste da budete.. a postali ste?
Svašta sam ja maštala, pa sam tako svašta nešto i postala.
U jednom od tih snova bila sam i modni kreator. Još čuvam neke crteže iz osnovne škole, kada sam pravila razne kreacije. Kreator još postala nisam, ali evo me u Anita Mei timu.
Tokom gimnazije sam imala plan da budem farmaceut ili biohemičar. Prije neki dan sam branila tezu i postala master-biohemičar!
Ono što ni u snu nisam planirala jeste posao kojim se trenutno bavim. Radim na recepciji hotela i bavim se njegovim marketingom. Kreativan posao. Ipak, daleko je od onoga što ja želim od života.
I još, htjela sam da postanem pisac. Pišem, objavljujem.. ali postati pisac nije cilj, nego putovanje. Pa tako, tom stranom svog života sam zadovoljna.

3.      Recite nam da li je životni put za Vas pustolovina ili zadatak? I kuda, gde i kako taj put zamišljate?
Zadatak svakako nije. Sve što moram ja ne mogu. Pa ako je pustolovina, onda svakako ne zamišljam, samo uživam. Mada dugo to nisam radila, ali odlučila sam – ranac na leđa pa put pod noge, vjerovatno u Irsku, uz pisanje i muziku..
 
Drugi broj Anita Mei magazina
4.      Kako ste onda dospeli ovde, u Anita Mei magazin i od kud ljubav baš prema šivenju?
U tim me uvela Maja. Ona je veliki prijatelj mog brata. On nas je upoznao, jer mu je dobro poznata i njena i moja ljubav prema pisanju. Počele smo druženje kroz priče i konkurse, a onda kad je čula da po malo štrikam, predložila mi je da im se pridružim.
Pojavila sam se u drugom broju kao gost kreator, zatim sam postala saradnik i na kraju, evo me u prvoj četvorci.
To sa šivenjem i štrikanjem otpočela je moja baka, koja me je oko petog, šestog razreda osnovne škole svakog ljeta tjerala da naučim da heklam, pletem, vezem i šijem. „Žena mora da vlada tim zanatima. Ako ne umije da isplete petu na čarapi to žena nije!“ govorila je. Ali uspjela sam da je izbjegnem. Nažalost, baka mi je preminula prije tri godine, i nekih godinu dana nakon toga ja sam dobila želju da naučim sve što me je ona nekad tjerala. Otišla sam kod drugaričine mame da obnovim znanje iz pletenja i heklanja i početkom ove godine trebalo je da me nauči da šijem. Tada sam došla u Anita Mei tim i eto me, učim.

5.      Šta je konkretno Vaš zadatak u ovom magazinu?
Od svega po malo, ali zapravo moj glavni zadatak je rubrika 3u1 odmor/bašta. Pišem o biljkama. Po malo učim da šijem, pa pomognem Maji ponekad, mada za sada nemam toliko vremena, ali nadamo se i tome.

6.      Da li su radni zadaci za Vas izazov ili posao?
Apsolutni izvazov, jer je sve novo. Biljke! Kod mene u kući teško koja biljka preživi. O tome ništa nisam znala. Onda sam u prvom semestru na masteru imala predmet Fiziologija biljaka. Kada sam polagala ispit, pitao me profesor zašto sam izabrala baš taj predmet, kad on nema nikakve veze sa mojim master radom. Iskreno sam mu rekla – u mojoj kući svo svijeće vene, pa sam htjela da vidim šta mu se dešava. Dao mi je maksimum na usmenom. A onda se pojavila Anita i rubrika mi je super ’pala’. Došla sam na ideju da počnem da gajim cvijeće u stanu.

7.      U kakvoj atmosferi radite? Više volite mir i koncentraciju ili Vam ipak prija muzika, ljudi ili neko drugo okruženje?
Uz muziku. U tišini ne mogu da se skoncentrišem. Pustim džez i dobrodošla inspiracijo.

8.      Kako sutra vidite Anitu Mei i gde ste Vi u toj priči?
Iskreno, vjerujem u Anitu. A isto tako i u mene uz nju. Voljela bih da se bavim kreacijama.
 
Drugi broj Anita Mei magazina
9.      Kad nije u delu dana koji je rezervisan za Anitu, gde Vaš kreativni duh luta?
Jaooo, bolje gdje ne luta.. Kad uspijem da se izvučem iz svakodnevice zvane posao i fax, volim šetnju, druženje sa ljudima koji mi prijaju, ispijanje kafe u dragim kafićima, ispijanje piva u kafanici, čitanje i čitanje.. Tražim inspiraciju po prirodi i društvu. Ili me ona sama obiđe, pa stvaramo nešto novo..

10.  Da li imate neke rituale, npr. jutarnji, ritual za vikend.. i slično? I ako imate podelite ih sa nama.
Omiljena stvar – jutarnja kafa. Ako sam na poslu, kako uđem tamo, kuvam džinovsku šolju kafe, smjestim je pored sebe i dan krene kako treba. Ne daj Bože da mi se neko obrati, a ja ne skuvala kafu.
Ako sam kod kuće – doručak, pa kafa uz prelistavanje najnovijih naslova.
Bez toga dan nije dan.

11.  Kad imate u ponudi sledeće navedene stvari, šta je Vaš izbor:
a)      čokolada ili voće – svašta pitate! Čokolada naravno.
b)      patike ili štikle – Hm, težak izbor. Radije štikle, ali takvi mi poslovi da uvijek završim u nečemu ravnom.
c)      knjiga ili TV – Knjiga, bez razmišljanja. TV nekad ne uključim po nekoliko dana.
d)     posao iz snova ili posao koji donosi novac – Kakav je to život bez snova?
e)      kafana ili noćni klub – Ma kakvi klubovi!
f)       facebook chat ili kafa sa prijateljem na drugom kraju grada – I na Marsu ako treba, a ne na drugom kraju grada. Virtuelnih veza mi je preko glave.
g)      Čarli Čaplin ili ’Peti element’ – Čarli Čaplin!

12.  Leto je. Vaš savršen dan izgleda, ili bi Vi voleli da izgleda, kako?
Mada me je jednom prilikom jako mrzjelo da ustanem rano i odem na rani jutarnji trening joge u parku, pored mora, ipak bih to uvrstila kao početak savršenog dana. Ostatak dana mora da posjeduje društvo, kupanje, hladni Somersby na plaži, čitanje knjige posle ručka, pab pored mora, pivo i noćno kupanje.
A kako savršen dan može da prođe i u miru, onda takav dan mora da ima samo par stvari – prirodu, knjigu i ležanje na travi u mraku po vedrim nebom.

13.  A kad je zima?
Šetnja po snijegu, a nakon toga kuvano vino u toploj sobi sa samo jednom osobom.

14.  Da li ste sebi ikada priuštili taj savršen letnji/zimski dan?
Letnji da, bilo ih je više. A zimski.. tu i tamo.
 
Drugi broj Anita Mei magazina
15.  Knjiga koja je na Vas ostavila utisak, pokrenula, inspirisala ili naučila nečemu?
Ima ih nekoliko. Svaka je donijela nešto svoje, tj promijenila mnogo toga.
’Igra anđela’ – Lj.H.Đurović. Nakon nje nešto se kod mene promijenilo, na bolje. Donijela mi je mir. Strpljenje, upornost i vjera, to nam svima treba.
’Narcis i zaltousti’ – H.Hese. Nikad ništa bolje. Čitala sam je uz more. Sa njom je naišao talas inspiracije. Hiljadu pitanja; dokle dosežu čovjekove granice?
’Bludni sin’ – Č.Bukovski. Istina evo još je ne završih, ali svaki me novi list opet oduševi. Ranije nisam bila njegov ljubitelj, a zapravo ga nisam ni čitala, a onda taj ludi Henri Kinaski.. Kako neko može na tako jednostavan način da prenese ono najdublje u čovjeku. Moram samo jedan citat iz knjige:
’Baš mi je prijalo da pišem o Baronu. Čoveku je potreban neko. Nije bilo nikoga u blizini, pa sam morao da stvorim nekog, da ga stvorim onakvim kakav bi čovek trebalo da bude. To nije bila šarena laža ili obmana. Ono drugo je bila šarena laža i obmana: kad živiš život bez takvog čoveka u blizini.’ Genijalno.

16.  Kada Vam se desi u životu da padnete, šta Vas to digne i krenete dalje?
Nije važan pad. Važno je znati ustati na pravi način. Vjera me gura dalje. Mada mi kažu da ’moji neuroni nose ružičaste naočare’, ipak uvijek znam da iza onog ugla ima nešto novo i vrijedno, čemu treba krenuti u susret.

17.  Za kraj podelite sa nama i Vaš životni moto i nećemo Vas više zadržavati.
’Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače mnogo više nego čitavi meseci i dani našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva.’, reče Ivo Andrić, a ja nemam baš ništa da dodam.