Večera sa Majom Urošević
 |
| Maja Urošević |
Vaše ime (Maja) dobili ste
u kom gradu, kog dana, koje davne godine?
Ime sam dobila po pčelici Maji od
starije sestre u Beogradu davnog petog aprila 1982. godine.
Maštali ste da budete.. a
postali ste?
Moja mašta je uvek bila šarenolika.
Kada sam bila u osnovnoj školi prvo sam
htela da budem arheolog i otkrivam tajne istorije. Uverili su me da to nije
zanimanje za mene. Od svoje desete sam želela, između ostalog, da budem pisac i
stvarno sam radila na tome.
Onda sam htela biti arhitekta i upisala
srednju arhitektonsko - tehničku školu. Tada sam zavolela maketarstvo i
tehničko crtanje. Radila sam u projektnom birou i upisala građevinu.
Matematika je oduvek bila moj omiljeni
predmet jer zahteva otkrivanje nepoznatih, demistifikovanje misterije prostom
upotrebom mozga.
Bavila sam se svim i svačim ceo svoj
dosadašnji život. Tako sam, kao mala, naučila od bake da šijem, ušivam, krpim,
vezem, štrikam. Od tate sam naučila da „vidim“ kroj i da ga sama osmislim i
razradim.
 |
| Iz prvog broja Anita Mei magazina |
Recite nam da li je
životni put za Vas pustolovina ili zadatak? I kuda, gde i kako taj put
zamišljate?
Definitivno pustolovina. Počeo je kao
zadatak: završiti osnovnu školu, završiti srednju strukovnu školu, završiti
fakultet, zaposliti se i osnovati porodicu. Ja sam se zaglavila na trećem
koraku jer sam se rasula na razne strane. Građevina mi nije bila očekivano
kreativna poput onog što sam videla u srednjoj pa sam pokušala da bavljenjem
kreativnim stvarima napravim pravi balans. Od prvog dana fakulteta moj život je
postao pustolovina i više se nikada neće vratiti na ispunjenje zadataka.
Kako ste onda dospeli
ovde, u Anita Mei magazin i od kud ljubav baš prema šivenju?
Udruženje „Anita Mei“, iz koga je
proistekao Anita Mei magazin, sam pokrenula iz želje da ljudima približim stari
zanat i ceo taj misteriozni svet šivenja i krojenja. Ljubav prema starim
zanatima mi je prenela baka, ali svemu što znam me naučio tata. Mada, za sve su
krive Barbike kao i rano otkrivanje moći dugmeta i zihenadle.
Šta je konkretno Vaš
zadatak u ovom magazinu?
Uh... Mislim da je funkcija baze. Kako
bi nešto funkcionisalo morate imati jednu bazu kojoj se svi obraćaju i koja je
upućena u sve što se događa. Ma da se ne foliramo, ja sam glavni i jedini
diktator hahahahaha...
Da li su radni zadaci za
Vas izazov ili posao?
Definitivno izazov. Svaki dan je
drugačiji. Upoznajem nove ljude, žongliram sa ostalim ljudima koji rade na
magazinu, timom i saradnicima. Osećaj je sjajan!
U kakvoj atmosferi radite?
Više volite mir i koncentraciju ili Vam ipak prija muzika, ljudi ili neko drugo
okruženje?
Interesantno je da dok pišem tekstove i
sastavljam mail-ove volim tišinu jer mi pomaže u koncentraciji, a kada
prerađujemo fotke, dizajniramo i pakujemo broj – muziku i galamu. Ali kod nas
je nekako uvek muzika aktivna.
Kako sutra vidite Anitu
Mei i gde ste Vi u toj priči?
AM vidim kao uspešan besplatan magazin
koji svojim kvalitetom zavrednjuje da se čuva i da mu se čitatelji vraćaju
iznova i iznova. Volela bih da zadrži sadašnju vedrinu, kreativnost i slobodnu,
ali videćemo... A sebe vidim i dalje na čelu kako ga vučem u svetlu budućnost,
dan po dan, broj po broj, ideja po ideja, uz veliki broj ljudi koji će se
okupiti oko njega.
 |
| Drugi broj Anita Mei magazina |
Kad nije u delu dana koji
je rezervisan za Anitu, gde Vaš kreativni duh luta?
S obzirom da je to mali deo dana, volim
ga provesti sa dragim ljudima ili pišući svoj blog (majaurosevic.blogspot.com)
i ubeđujući ljude da je život lep i da počnu tako da ga gledaju. Naravno, svoju
strast prema pisanju se trudim da ne zapostavim. Privodim roman kraju.
Da li imate neke rituale, npr. jutarnji, ritual za vikend.. i
slično? I ako imate podelite ih sa nama.
Nekada sam imala ritual da sa sestrom
subotom ujutru, odmah posle doručka odem u šetnju bulevarom Kralja Aleksandra
do Kalemegdana, kao i nedeljni ranojutarnji odlazak na Adu radi vožnje bicikle.
Takođe imam pravilo da nedeljom ne radim. Taj dan želim provesti u krugu
najmilijih, biti sa porodicom na nedeljnom ručku i resetovati se od protekle
nedelje. Jutarnje rituale još imam ali nedelja se nekako nametne radna u zadnje
vreme i protiv moje volje...
Kad imate u ponudi sledeće navedene stvari, šta je Vaš izbor:
a)
čokolada ili voće
b)
patike ili štikle
c)
knjiga ili TV
d)
posao iz snova ili posao koji
donosi novac
e)
kafana ili noćni klub – nijedno
f)
facebook chat ili topla čokolada sa prijateljem na drugom
kraju grada
g)
Čarli Čaplin ili ’Peti
element’ - oba
 |
| Treći broj Anita Mei magazina |
Knjiga koja je na Vas ostavila utisak, pokrenula, inspirisala
ili naučila nečemu?
Volim da čitam intrigantne stvari koje
pokreću na razmišljanje. Nije neophodno da knjiga bude teška za čitanje, već
ono što ona nosi u sebi ispod svih svojih slojeva. Svakako na vrhu moje liste
je: „Znakovi pored puta“ Ivo Andrić – bez objašnjenja.
„Hazarski rečnik“ Milorad Pavić – veoma
intrigantna knjiga
„Jedi, moli voli“ Elizabet Gilbert –
zaista interesantna i korisna knjiga
„13 pojava koje nemaju smisla“ Majkl
Bruks
„Vidimo se u kapkejk kafeu“ Dženi
Kolgan – knjiga koju svakome preporučujem. Čak smo je preporučili i našim
čitaocima u prvom broju. Knjiga koja pokreće...
Kada Vam se desi u životu da padnete, šta Vas to digne i
krenete dalje?
Kada sve
krene nizbrdo, bitno je uočiti taj trenutak i zaustaviti ga. Makar i
povlačenjem iz situacije.
Konkretno, kada zaustavim sve ušuškam se u krevet i
pročitam neku laganu knjigu u jednom dahu.
Sutradan kada „ohladim“ glavu priđem
problemu svežim očima, rešim ga i nastavim dalje.
Nekada je
dobar ventil i ručak ili večera u krugu prijatelja i dragih ljudi.
Za kraj podelite sa nama i Vaš životni moto i nećemo Vas više
zadržavati.
Život je lep! Ništa
nije nemoguće, samo je pitanje koliko mi to zaista želimo. Jednom je neko
rekao:
„Kada budemo nešto želeli toliko jako koliko želimo da dišemo, tada ćemo
to i ostvariti.“ I ja se sasvim
slažem.
2 comments