Večera sa Aleksandrom Gavrilović
Aleksandra Gavrilović |
Vaše ime (Aleksandra) dobili
ste u kom gradu, kog dana, koje davne godine?
Prema priči mame i
tate, kum koji je trebalo da mi da ime želeo je da bude Sandra, međutim, to se tati nije dopalo, pa je od toga ispalo
Aleksandra. Danas imam, ne preterujem, više od
deset nadimaka, i mislim da bliski ljudi imaju poseban nadimak za mene.
Rođena sam u Niš-u, ne tako davne 1987. godine, tako da sam još mlada.
Maštali ste da budete.. a
postali ste?
Mislim da sam u
raznim periodima odrastanja menjala buduća zanimanja :) Malo pravnik, malo
forenzičar, ponekad i arheolog i istoričar, pa sam na kraju završila među
novinare.
Recite nam da li je
životni put za Vas pustolovina ili zadatak? I kuda, gde i kako taj put
zamišljate?
Naravno da je pustolovina. Svakoga dana
naučim nešto novo, upoznam nove i različite ljude, a neki od
njih su mi danas zaista bliski i dragi. Smatram da ništa u životu ne može biti
neuspeh, jer i ako iz neke greške naučite nešto novo, vama se otvaraju druga
vrata koja vas dalje vode kroz vaš avanturistički životni put. Moj put je na
samom početku, učim, delim, dajem, pa ću se javiti kada osvojim svoju planinu.
Iz prvog broja Anita Mei magazina |
Kako ste onda dospeli
ovde, u Anita Mei magazin i od kud ljubav baš prema šivenju?
Totalno spontano. S obzirom da sam
novinar po struci imala sam „prođu“ kod ostatka tima, a tokom zajedničkog rada
sa svima njima saznala sam dosta stvari o krojenju i šivenju. Nisam se time
aktivno bavila, kao malu me je baka učila, pa sam do sada sve zaboravila. Uskoro
ću potražiti od Maje jedan kraći kurs. :)
Šta je konkretno Vaš
zadatak u ovom magazinu?
Od svega po malo,
kada listate naš magazin, e pa moje tekstove možete naći na samoj sredini, a
pišem o neobičnim počecima i uspesima modnih dizajnera. Drago mi je što me je
Maja zadužila za ovu rubriku, jer su priče ovih kreatora stvarno fenomenalne i
vredi učiti od njih. S vremena na vreme fotkam, jedino nisam sela za mašinu,
čekam da me ostatak tima natera :))
U kakvoj atmosferi radite?
Više volite mir i koncentraciju ili Vam ipak prija muzika, ljudi ili neko drugo
okruženje?
Pravo da vam kažem, lakše se
skoncentrišem kada mi je samo muva u sobi ili radnom prostoru. Međutim, moja
realnost je potpuno drugačija ( Radim kao novinar u redakcijama sa velikim brojem ljudi, svi su redovno
na telefonima, a kada nisu onda međusobno razgovaramo...nije daleko ni Anita
Mei tim ( tako da mogu reći da mi ponekad prija tišina, a ima i dana kada
uživam u muzici, buci i drugim ljudima.
Kako sutra vidite Anitu
Mei i gde ste Vi u toj priči?
Anita Mei ima svetlu budućnost, a to
kažem zato što slušam šta nam ljudi kažu o magazinu i to što žele da učestvuju
u stvaranju istog kroz komentare, predloge i saradnju sa nama. Što se mene tiče
kroz Anitu Mei sam spojila i posao i zadovoljstvo i to nikako ne bih menjala.
Prvi broj Anita Mei magazina |
Kad nije u delu dana koji
je rezervisan za Anitu, gde Vaš kreativni duh luta?
Volim da ispunim do kraja svoj dan, pa
me možete videti u šetnji sa prijateljima, bazenu a u poslednje vreme svoje
slobodno vreme posvećujem dekupažu, tj.salveta tehnici, koja mi ulepšava dan. (kreativnatruba.wordpress.com)
Da li imate neke rituale,
npr. jutarnji, ritual za vikend.. i slično? I ako imate podelite ih sa nama.
Ujutru jedna jaka domaća kafa, muzika i
doručak...veče je rezervisano za knjigu, a trenutno čitam sve što mogu da
pronađem od portugalskog pisca Žoze Saramaga.
Kad imate u ponudi sledeće navedene stvari, šta je Vaš izbor:
a)
čokolada ili voće
b)
patike ili štikle
c)
knjiga ili TV
d)
posao iz snova ili posao koji
donosi novac
e)
kafana ili noćni klub
f)
facebook chat ili kafa sa prijateljem na drugom kraju grada
g)
Čarli Čaplin ili ’Peti
element’
Leto je. Vaš savršen dan izgleda, ili bi Vi voleli da izgleda,
kako?
Leto bih volela da provodim što više u
prirodi. Kao mala često bih tokom raspusta odlazila na selo, pa mi je to ušlo u
naviku. Uživam u prirodi, u tom zvuku koji ne možete čuti u većim gradovima, pa
za penziju planiram jednu kolibicu na nekoj planini.
A kad je zima?
Zima je nekako idealna za čajeve,
čitanje i gledanje filmova...mada sam ja uglavnom napolju, pošto se uglavnom
tokom jeseni i zime organizuju različita kulturna dešavanja, koja redovno
posećujem.
Knjiga koja je na Vas ostavila utisak, pokrenula, inspirisala
ili naučila nečemu?
Trenutno čitam sve što mogu da pronađem
od portugalskog nobelovca Žoze Saramaga, a najveći utisak je ostavila knjiga
Godina smrti Rikarda Reiša, koja je me još više zainteresovala za kulturu
Portugala, njihov jezik i običaje.
Uglavnom to budem ja sama, a naravno to
budu i bliski prijatelji, porodica ili neke druge okolnosti.
Za kraj podelite sa nama i Vaš životni moto i nećemo Vas više
zadržavati.
Ništa nije neuspeh!
0 comments