Večera sa Majom Urošević

by - 9:06 PM

Maja Urošević



Vaše ime (Maja) dobili ste u kom gradu, kog dana, koje davne godine?
Ime sam dobila po pčelici Maji od starije sestre u Beogradu davnog petog aprila 1982. godine.

 Maštali ste da budete.. a postali ste?
Moja mašta je uvek bila šarenolika.
Kada sam bila u osnovnoj školi prvo sam htela da budem arheolog i otkrivam tajne istorije. Uverili su me da to nije zanimanje za mene. Od svoje desete sam želela, između ostalog, da budem pisac i stvarno sam radila na tome.
Onda sam htela biti arhitekta i upisala srednju arhitektonsko - tehničku školu. Tada sam zavolela maketarstvo i tehničko crtanje. Radila sam u projektnom birou i upisala građevinu.
Matematika je oduvek bila moj omiljeni predmet jer zahteva otkrivanje nepoznatih, demistifikovanje misterije prostom upotrebom mozga.
Bavila sam se svim i svačim ceo svoj dosadašnji život. Tako sam, kao mala, naučila od bake da šijem, ušivam, krpim, vezem, štrikam. Od tate sam naučila da „vidim“ kroj i da ga sama osmislim i razradim.

Iz prvog broja Anita Mei magazina

Recite nam da li je životni put za Vas pustolovina ili zadatak? I kuda, gde i kako taj put zamišljate?
Definitivno pustolovina. Počeo je kao zadatak: završiti osnovnu školu, završiti srednju strukovnu školu, završiti fakultet, zaposliti se i osnovati porodicu. Ja sam se zaglavila na trećem koraku jer sam se rasula na razne strane. Građevina mi nije bila očekivano kreativna poput onog što sam videla u srednjoj pa sam pokušala da bavljenjem kreativnim stvarima napravim pravi balans. Od prvog dana fakulteta moj život je postao pustolovina i više se nikada neće vratiti na ispunjenje zadataka.

Kako ste onda dospeli ovde, u Anita Mei magazin i od kud ljubav baš prema šivenju?
Udruženje „Anita Mei“, iz koga je proistekao Anita Mei magazin, sam pokrenula iz želje da ljudima približim stari zanat i ceo taj misteriozni svet šivenja i krojenja. Ljubav prema starim zanatima mi je prenela baka, ali svemu što znam me naučio tata. Mada, za sve su krive Barbike kao i rano otkrivanje moći dugmeta i zihenadle.

Šta je konkretno Vaš zadatak u ovom magazinu?
Uh... Mislim da je funkcija baze. Kako bi nešto funkcionisalo morate imati jednu bazu kojoj se svi obraćaju i koja je upućena u sve što se događa. Ma da se ne foliramo, ja sam glavni i jedini diktator hahahahaha... 

Da li su radni zadaci za Vas izazov ili posao?
Definitivno izazov. Svaki dan je drugačiji. Upoznajem nove ljude, žongliram sa ostalim ljudima koji rade na magazinu, timom i saradnicima. Osećaj je sjajan!

U kakvoj atmosferi radite? Više volite mir i koncentraciju ili Vam ipak prija muzika, ljudi ili neko drugo okruženje?
Interesantno je da dok pišem tekstove i sastavljam mail-ove volim tišinu jer mi pomaže u koncentraciji, a kada prerađujemo fotke, dizajniramo i pakujemo broj – muziku i galamu. Ali kod nas je nekako uvek muzika aktivna.

Kako sutra vidite Anitu Mei i gde ste Vi u toj priči?
AM vidim kao uspešan besplatan magazin koji svojim kvalitetom zavrednjuje da se čuva i da mu se čitatelji vraćaju iznova i iznova. Volela bih da zadrži sadašnju vedrinu, kreativnost i slobodnu, ali videćemo... A sebe vidim i dalje na čelu kako ga vučem u svetlu budućnost, dan po dan, broj po broj, ideja po ideja, uz veliki broj ljudi koji će se okupiti oko njega. 
 
Drugi broj Anita Mei magazina
 Kad nije u delu dana koji je rezervisan za Anitu, gde Vaš kreativni duh luta?
S obzirom da je to mali deo dana, volim ga provesti sa dragim ljudima ili pišući svoj blog (majaurosevic.blogspot.com) i ubeđujući ljude da je život lep i da počnu tako da ga gledaju. Naravno, svoju strast prema pisanju se trudim da ne zapostavim. Privodim roman kraju.

Da li imate neke rituale, npr. jutarnji, ritual za vikend.. i slično? I ako imate podelite ih sa nama.
Nekada sam imala ritual da sa sestrom subotom ujutru, odmah posle doručka odem u šetnju bulevarom Kralja Aleksandra do Kalemegdana, kao i nedeljni ranojutarnji odlazak na Adu radi vožnje bicikle. Takođe imam pravilo da nedeljom ne radim. Taj dan želim provesti u krugu najmilijih, biti sa porodicom na nedeljnom ručku i resetovati se od protekle nedelje. Jutarnje rituale još imam ali nedelja se nekako nametne radna u zadnje vreme i protiv moje volje...

Kad imate u ponudi sledeće navedene stvari, šta je Vaš izbor:
a)      čokolada ili voće
b)      patike ili štikle
c)      knjiga ili TV
d)     posao iz snova ili posao koji donosi novac
e)      kafana ili noćni klub – nijedno
f)       facebook chat ili topla čokolada sa prijateljem na drugom kraju grada
g)      Čarli Čaplin ili ’Peti element’ - oba
 
Treći broj Anita Mei magazina
Knjiga koja je na Vas ostavila utisak, pokrenula, inspirisala ili naučila nečemu?
Volim da čitam intrigantne stvari koje pokreću na razmišljanje. Nije neophodno da knjiga bude teška za čitanje, već ono što ona nosi u sebi ispod svih svojih slojeva. Svakako na vrhu moje liste je: „Znakovi pored puta“ Ivo Andrić – bez objašnjenja.
„Hazarski rečnik“ Milorad Pavić – veoma intrigantna knjiga
„Jedi, moli voli“ Elizabet Gilbert – zaista interesantna i korisna knjiga
„13 pojava koje nemaju smisla“ Majkl Bruks
„Vidimo se u kapkejk kafeu“ Dženi Kolgan – knjiga koju svakome preporučujem. Čak smo je preporučili i našim čitaocima u prvom broju. Knjiga koja pokreće...

Kada Vam se desi u životu da padnete, šta Vas to digne i krenete dalje?
    Kada sve krene nizbrdo, bitno je uočiti taj trenutak i zaustaviti ga. Makar i povlačenjem iz situacije.    
    Konkretno, kada zaustavim sve ušuškam se u krevet i pročitam neku laganu knjigu u jednom dahu. 
    Sutradan kada „ohladim“ glavu priđem problemu svežim očima, rešim ga i nastavim dalje.
    Nekada je dobar ventil i ručak ili večera u krugu prijatelja i dragih ljudi.

Za kraj podelite sa nama i Vaš životni moto i nećemo Vas više zadržavati.
   Život je lep! Ništa nije nemoguće, samo je pitanje koliko mi to zaista želimo. Jednom je neko rekao: 
  „Kada budemo nešto želeli toliko jako koliko želimo da dišemo, tada ćemo to i ostvariti.“ I ja se sasvim 
   slažem.

You May Also Like

2 comments