Večera sa Aleksandrom Gavrilović



Aleksandra Gavrilović

Vaše ime (Aleksandra) dobili ste u kom gradu, kog dana, koje davne godine?
Prema priči mame i tate, kum koji je trebalo da mi da ime želeo je da bude Sandra, međutim,  to se tati nije dopalo, pa je od toga ispalo Aleksandra. Danas imam, ne preterujem, više od  deset nadimaka, i mislim da bliski ljudi imaju poseban nadimak za mene. Rođena sam u Niš-u, ne tako davne 1987. godine, tako da sam još mlada.


  Maštali ste da budete.. a postali ste?
Mislim da sam u raznim periodima odrastanja menjala buduća zanimanja :) Malo pravnik, malo forenzičar, ponekad i arheolog i istoričar, pa sam na kraju završila među novinare.


Recite nam da li je životni put za Vas pustolovina ili zadatak? I kuda, gde i kako taj put zamišljate?
Naravno da je pustolovina. Svakoga dana naučim nešto novo, upoznam nove i različite ljude, a  neki od njih su mi danas zaista bliski i dragi. Smatram da ništa u životu ne može biti neuspeh, jer i ako iz neke greške naučite nešto novo, vama se otvaraju druga vrata koja vas dalje vode kroz vaš avanturistički životni put. Moj put je na samom početku, učim, delim, dajem, pa ću se javiti kada osvojim svoju planinu.

Iz prvog broja Anita Mei magazina


Kako ste onda dospeli ovde, u Anita Mei magazin i od kud ljubav baš prema šivenju?
Totalno spontano. S obzirom da sam novinar po struci imala sam „prođu“ kod ostatka tima, a tokom zajedničkog rada sa svima njima saznala sam dosta stvari o krojenju i šivenju. Nisam se time aktivno bavila, kao malu me je baka učila, pa sam do sada sve zaboravila. Uskoro ću potražiti od Maje jedan kraći kurs. :)

Šta je konkretno Vaš zadatak u ovom magazinu?
Od svega po malo, kada listate naš magazin, e pa moje tekstove možete naći na samoj sredini, a pišem o neobičnim počecima i uspesima modnih dizajnera. Drago mi je što me je Maja zadužila za ovu rubriku, jer su priče ovih kreatora stvarno fenomenalne i vredi učiti od njih. S vremena na vreme fotkam, jedino nisam sela za mašinu, čekam da me ostatak tima natera :))

U kakvoj atmosferi radite? Više volite mir i koncentraciju ili Vam ipak prija muzika, ljudi ili neko drugo okruženje?
Pravo da vam kažem, lakše se skoncentrišem kada mi je samo muva u sobi ili radnom prostoru. Međutim, moja realnost je potpuno drugačija ( Radim kao novinar u redakcijama sa velikim brojem ljudi, svi su redovno na telefonima, a kada nisu onda međusobno razgovaramo...nije daleko ni Anita Mei tim ( tako da mogu reći da mi ponekad prija tišina, a ima i dana kada uživam u muzici, buci i drugim ljudima.

Kako sutra vidite Anitu Mei i gde ste Vi u toj priči?
Anita Mei ima svetlu budućnost, a to kažem zato što slušam šta nam ljudi kažu o magazinu i to što žele da učestvuju u stvaranju istog kroz komentare, predloge i saradnju sa nama. Što se mene tiče kroz Anitu Mei sam spojila i posao i zadovoljstvo i to nikako ne bih menjala.


Prvi broj Anita Mei magazina


Kad nije u delu dana koji je rezervisan za Anitu, gde Vaš kreativni duh luta?
Volim da ispunim do kraja svoj dan, pa me možete videti u šetnji sa prijateljima, bazenu a u poslednje vreme svoje slobodno vreme posvećujem dekupažu, tj.salveta tehnici, koja mi ulepšava dan. (kreativnatruba.wordpress.com)


Da li imate neke rituale, npr. jutarnji, ritual za vikend.. i slično? I ako imate podelite ih sa nama.
Ujutru jedna jaka domaća kafa, muzika i doručak...veče je rezervisano za knjigu, a trenutno čitam sve što mogu da pronađem od portugalskog pisca Žoze Saramaga.


Kad imate u ponudi sledeće navedene stvari, šta je Vaš izbor:
a)      čokolada ili voće

b)      patike ili štikle

c)      knjiga ili TV

d)     posao iz snova ili posao koji donosi novac

e)      kafana ili noćni klub

f)       facebook chat ili kafa sa prijateljem na drugom kraju grada

g)      Čarli Čaplin ili ’Peti element’


Leto je. Vaš savršen dan izgleda, ili bi Vi voleli da izgleda, kako?
Leto bih volela da provodim što više u prirodi. Kao mala često bih tokom raspusta odlazila na selo, pa mi je to ušlo u naviku. Uživam u prirodi, u tom zvuku koji ne možete čuti u većim gradovima, pa za penziju planiram jednu kolibicu na nekoj planini.


A kad je zima?
Zima je nekako idealna za čajeve, čitanje i gledanje filmova...mada sam ja uglavnom napolju, pošto se uglavnom tokom jeseni i zime organizuju različita kulturna dešavanja, koja redovno posećujem.

Knjiga koja je na Vas ostavila utisak, pokrenula, inspirisala ili naučila nečemu?
Trenutno čitam sve što mogu da pronađem od portugalskog nobelovca Žoze Saramaga, a najveći utisak je ostavila knjiga Godina smrti Rikarda Reiša, koja je me još više zainteresovala za kulturu Portugala, njihov jezik i običaje. 

Kada Vam se desi u životu da padnete, šta Vas to digne i krenete dalje?
Uglavnom to budem ja sama, a naravno to budu i bliski prijatelji, porodica ili neke druge okolnosti. 

Za kraj podelite sa nama i Vaš životni moto i nećemo Vas više zadržavati.
Ništa nije neuspeh!